Znao sam je dugo al' je dugo nisam video znao je iz detinjstva jer sam odma pored ziveo. Zvao sam je lutkice, jer tako je izgledala najlepsa u kraju, tako slatka i medena kosa smedja loknasta, osmeh nevin iskren. Igrali se zmurke, cesto sedeli smo ispred na stepesnistu zgrade sa drustvom tu iz ulice znali da se skupljamo i price kasno uvece. Starog su zaposlili pa selidba u veci grad evo osam godina kume proslo je od tad. Doso sam u rodni grad da vidim malo rodbinu nisam ni sanjao da naletecu na nju, na onu lutkicu, tu malu iz detinjstva mog, na stepenistu place onom istom gde sam blejo s'njom. Podigla je glavu, izgledala je grozno sa istom lepom loknom jedva sam je prepozno....!!!
Lutkice probudi se molim te lutkice otvori okice ne ostavljaj me ludice ma daj probudi se sredice se sve probudi se znam da mozes lutkice..!! x2
Kraj nje sam seo, rekla mi je da se drogira cale joj je umro evo sad je peta godina to je lose podnela, to je skroz promenilo nema vise sjaja, lice, prazno, hladno, nemirno htela je da prestane al' nije nasla nacin htela je da nestane pa radila se svacim nikog nije bilo briga sta se s'njom to desava radila je svasta da drogu moze da kesira krala je po radnjama, niz lice suza klizi trazila mi pare rekla da je u krizi. Nisam mogo to da gldam, kuci sam je odveo zvao je da sutra, zajedno na kafu odemo, a njene oci pomoc ko da traze a njoj je samo trebalo malo paznje dosao sam kod nje, nije ze odazivala naso je na podu, lutkica se predozirala...!!!
Lutkice probudi se molim te lutkice otvori okice ne ostavljaj me ludice ma daj probudi se sredice se sve probudi se znam da mozes lutkice...!! x2