Samo ti me činiš srećnim,mrzim te ružne reči, Koje kažemo u besu,jer imamo gradski rečnik, Ponekih loših termina uličnog govora, Koji se uvek pojave kad nas spuca ljubomora, Kad već izgovoriš,onda izvini nema smisla, Uz mene blistaš,bez tebe nisam,bez tebe nikad, I onda usledi ono vreme kad ćutimo, Ti protiv sebe ne želiš oboje gubimo, A meni ponos ne dopušta da ti popustim, bacim ti poruku ne mogu da ti oprostim, ali u sebi prećutim „ljubavi volim te" , napišem ono što ne mislim,pa to slomi me, kada mi kažeš kretenu shvatim to ozbiljno, samo se svadjamo umesto da se volimo, jer kad te nema bez boje su sobe srca, znaš da ja ni dan ne mogu bez moga sunca.
Sunce si neba mog,ja ne mogu ni dan bez moga sunca... x2
Ti imaš druga,a ja se trpiujem da te muva, Tebe zaboli što ne verujem ti i što sumljam, A tebi svaka ortakinja moja smeta, Baš svaka koja piše mi preko neta, Pa onda pomisliš da tu nečega ima, A ja poludim,na tovje sumlje se primam, Je rod početka sa tobom sam bio naivan, Pa zato ne mogu ove svadje da skapiram, I mrzim ovo kad padnemo tako nisko, Al mi smo slični pa reagujemo isto, U jednom trenu smo super,sve je uredu, Maštamo kako sutra imamo našu bebu, U drugom trenu ljubomora stvori scene, Pa ti kažem da bi ti bilo bolje bez mene, Al kad te nema po gradu se slomljen smucam, Znaš da je ni dan ne mogu bez moga sunca.
Sunce si neba mog,ja ne mogu ni dan bez moga sunca... x2
|